Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je ob­ra­di­la NVO „Euro­most”, sje­ver Cr­ne Go­re za po­sled­nje dvi­je i po de­ce­ni­je ostao je bez 50.000 sta­nov­ni­ka, a glav­ni raz­log za ise­lja­va­nje je­ste te­ška so­cio-eko­nom­ska si­tu­a­ci­ju u tom kra­ju dr­ža­ve. Na dru­goj stra­ni Vla­da Cr­ne Go­re tvr­di da su to­kom 2016. go­di­ne za raz­voj dr­ža­ve ulo­ži­li 492.343.802 eura, dok je plan bio da se ulo­ži čak 971.394.558 eura. Ono što je po­seb­no nte­re­sant­no u Iz­vje­šta­ju o re­a­li­za­ci­ji ak­ci­o­nog pla­na stra­te­gi­je re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja Cr­ne Go­re 2014–2020. za 2016, ko­ji je pre­dat u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, je­ste po­da­tak da je u sje­ver­nom re­gi­o­nu ulo­že­no 207.844.274 eura, od pla­ni­ra­nih 585.316.857, a sa­go­vor­ni­ci „Da­na” se pi­ta­ju gdje su ta sred­stva oti­šla s ob­zi­rom na to da se u tom di­je­lu dr­ža­ve ne vi­di ni­ka­kav na­pre­dak, čak na­pro­tiv.
Da se na­vod­na ula­ga­nja na sje­ve­ru ne vi­de i da se ži­vot­ni stan­dard sta­nov­ni­ka tog kra­ja ne po­bolj­ša­va svje­do­či i či­nje­ni­ca da su pre­ma po­pi­su iz 1991. na sje­ve­ru ži­vje­la 218.592 sta­nov­ni­ka, a taj broj se do 2003. sma­njio za 23.713. U „Euro­mo­stu” ka­žu da se taj trend ise­lja­va­nja na­sta­vio i do 2011, ka­da se broj sta­nov­ni­ka uma­njio za 17.042, jer je ta­da na sje­ve­ru ži­vje­lo 177.837 gra­đa­na.
– Ka­da se gle­da pre­ma po­pi­su iz 1991. i 2011. go­di­ne, za dvi­je de­ce­ni­je ma­nje je pre­ko 40.000 sta­nov­ni­ka u op­šti­na­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re ili tač­ni­je 40.755 sta­nov­ni­ka. Pre­ma po­da­ci­ma i ana­li­za­ma ko­je je Euro­most ra­dio na osno­vu po­da­ta­ka do­se­lja­va­nja i ise­lja­va­nja, ka­da se ti­če sje­ver­nog re­gi­o­na po­sled­njih pet go­di­na do 2016. u sje­ver­nom re­gi­o­nu je sma­njen broj sta­nov­ni­ka za do­dat­nih 10.000 i na­še su pro­cje­ne da tre­nut­no na sje­ve­ru ži­vi 167.000 sta­nov­ni­ka ili za 50.000 ma­nje u od­no­su na 1991, ka­da su po­če­la rat­na de­ša­va­nja – ka­žu u Euro­mo­stu.
Pre­ma po­da­ci­ma po­pi­sa iz 1991, naj­vi­še sta­nov­ni­ka na sje­ve­ru ima­la je op­šti­na Bi­je­lo Po­lje i to 55.268, Plje­va­lja 39.593 i Be­ra­na 38.953. Za dvi­je de­ce­ni­je do 2011. u op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje broj sta­nov­ni­ka se sma­njio za 9.217, u Plje­vlji­ma – 8.807 i Be­ra­na­ma – 4.983 sta­nov­ni­ka.
– Ko­li­ko je sje­ver­ni re­gi­on osi­ro­ma­šio i za­što se na­pu­šta, go­vo­re i po­da­ci o ne­za­po­sle­no­sti jer je bez po­sla oko 20.000 gra­đa­na. Od ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja ži­vi pre­ko 11.000 li­ca – ka­žu u Euro­mo­stu.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Vla­di­mir Mar­ti­no­vić ocje­nju­je za „Dan” da je Vla­da Cr­ne Go­re mo­žda ulo­ži­la ne­kih ne­vi­dlji­vih 207 mi­li­o­na eura, po­što vi­dlji­vih ula­ga­nja ne­ma. On na­vo­di da ono za šta se mo­ra oda­ti pri­zna­nje Vla­di je­ste od­luč­nost u pod­sti­ca­nju i raz­voj mi­ni-elek­tra­na, od­no­sno elek­tra­na Bla­ža Đu­ka­no­vi­ća, od ko­jih osim po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić, sje­ver ni­ti sta­nov­ni­ci sje­ve­ra ne­ma­ju ni­ka­kve ko­ri­sti.
– Pa bi u ve­zi s tim bi­lo po­želj­no da (Du­ško) Mar­ko­vić na­pra­vi ne­ki ak­ci­o­ni plan po ko­jem će rea­li­zo­va­ti na­pla­tu kon­ce­si­o­nih du­go­va i ob­ja­sni­ti iz ko­jih raz­lo­ga pred­sta­vlja kom­bi­na­ci­ju pri­vi­le­go­va­nja ne­kih pred­u­ze­ća i ob­ja­sni­ti da li se raz­voj sje­ve­ra pod­sti­če ta­ko što će se op­šti­na­ma us­kra­ti­ti iz­vor sred­sta­va? Mar­ko­vić do­bro zna ko su sum­nji­vi kon­ce­si­o­na­ri, ko sto­ji iza njih, ko ima naj­vi­še kon­ce­si­o­nih du­go­va i za­što se ne smi­ju na­pla­ti­ti. Ovi kao i svi ak­ci­o­ni pla­no­vi sa­mo su ba­ca­nje pra­ši­ne u oči sta­nov­ni­ci­ma sje­ve­ra u su­sret iz­bo­ri­ma, ko­ji nas oče­ku­ju ove i idu­će go­di­ne – ka­že Mar­ti­no­vić.
On is­ti­če da se od sje­ve­ra uzi­ma sve, a ne da­je ni­šta, već se ula­že tek to­li­ko da mo­gu re­ći da se ne­što ulo­ži­lo.
– U slu­ča­ju da ni­je ta­ko, ne­ka ob­ja­sne to­li­ku dis­pro­por­ci­ju iz­me­đu raz­vo­ja sje­ve­ra i ju­ga. Ne­tač­ne i po­pu­li­stič­ke mje­re, ra­zni ak­ci­o­ni pla­no­vi Vla­de u su­prot­no­sti su sa onim što se vi­di ka­da se obi­đe sje­ver Cr­ne Go­re. Ko­li­ko je Vla­da bi­la ozbilj­na naj­bo­lje go­vo­ri či­nje­ni­ca da je za re­a­li­za­ci­ju pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta Smo­ko­vac–Ma­te­še­vo od pla­ni­ra­nih 246.542.000 za 2016. go­di­nu ulo­že­no sve­ga 9.291.185 eura, što je go­to­vo 28 pu­ta ma­nje od pla­ni­ra­nog, zbog če­ga će za­vr­še­tak ove, kao i svih dru­gih in­ve­sti­ci­ja na sje­ve­ru naj­vje­ro­vat­ni­je ka­sni­ti, zašta biv­ši mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja Ivan Bra­jo­vić ni­je sno­sio od­go­vor­nost već na­pro­tiv, od (Mi­la) Đu­ka­no­vi­ća je na­gra­đen bo­ljom funk­ci­jom – is­ta­kao je Mar­ti­no­vić.M.S.


Vla­da na­mje­šta sta­ti­sti­ku

Ka­da se go­vo­ri o ne­za­po­sle­no­sti, is­ti­če Mar­ti­no­vić, broj­ke ko­je se vi­de u vla­di­nim ak­ci­o­nim pla­no­vi­ma pa­ra­dok­sal­ne su, ako se uzme u ob­zir ko­li­ko je sta­nov­ni­ka na­pu­sti­lo sje­ver.
– U ve­zi s tim Du­ško Mar­ko­vić mo­že ura­di­ti ana­li­zu ko­li­ko je sta­nov­ni­ka na­pu­sti­lo sje­ver zbog ne­bri­ge ove vla­sti pa on­da upo­re­di­ti po­dat­ke sa onim bro­jem sta­nov­ni­ka ko­ji su osta­li na sje­ve­ru i on­da će do­bi­ti pra­vo, a ne po­pu­li­stič­ko sta­nje ono­ga šta je na sje­ve­ru ura­đe­no za vri­je­me nji­ho­ve vla­da­vi­ne. Ta­ko­đe se Mar­ko­vi­će­va bri­ga za sje­ver ogle­da kroz onih pet mi­li­o­na ma­nje iz sa­na­ci­o­nog pla­na, gdje su naj­vi­še po­go­đe­ni naj­u­gro­že­ni­ji dje­lo­vi sta­nov­ni­štva – is­ti­če Mar­ti­no­vić.


Ula­ga­nja ma­nja od pla­na

U sre­di­šnjem re­gi­o­nu umje­sto pla­ni­ra­nih 173.469.034 eura, ulo­že­no je 137.405.830, a na pri­mor­ju od pla­ni­ra­nih 212.608.666 eura, ulo­že­no je 147.093.698 eura.
– U sje­ver­nom re­gi­o­nu u to­ku 2016. go­di­ne ulo­že­na su ukup­no 207.844.273 eura, a do­min­antan iz­vor fi­nan­si­ra­nja na­ve­de­nih ula­ga­nja je pri­vat­ni ka­pi­tal, a sred­stva iz ovog iz­vo­ra uglav­nom su ulo­že­na ra­di una­pre­đe­nja ener­ge­ti­ke i ener­get­ske efi­ka­sno­sti. Naj­zna­čaj­ni­ji pro­jek­ti su iz­grad­nja vje­tro­e­le­kra­ne na Kr­no­vu, da­le­ko­vod La­stva–Plje­vlja i pro­je­kat re­vi­ta­li­za­ci­je po­sto­je­će Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja. Ukup­no 19 od­sto sred­sta­va od­no­si se na pro­jek­te u obla­sti una­pre­đe­nja sa­o­bra­ća­ja, naj­vi­še na iz­grad­nju auto­pu­ta Bar–Bo­lje­re di­o­ni­ca Smo­ko­vac–Ma­ta­še­vo, re­mont pru­ge na di­o­ni­ci Ko­la­šin–Kos i re­kon­struk­ci­ju pu­ta Be­ra­ne–Ko­la­šin – ka­že se u iz­vje­šta­ju ko­ji je pre­da­la Vla­da, a ko­ji je sa­sta­vi­lo Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je.